Kako je uvek teško započeti sa nečim novim, tako je i meni sa ovim blogom… Razmišljam već danima šta bi to bilo najbolje za jedan početak i mislim da je idealno da pre svega predstavim sebe i podelim sa vama priču, kako sam se ja, koja je kroz kuhinju prolazila slučajno, zadesila u društvu slatkiša…
Kao što rekoh, u kuhinju sam od detinjstva odlazila sasvim slučajno, najčešće po čašu vode… Nisam volela da jedem, a nisam ni od onih što su iskustva kupili od malene… Tada me to nije zanimalo. Imala sam nekoliko, uglavnom neuspešnih pokušaja i to je bilo to… Jedna od tih je bila kada sam imala nekih 8,9 godina i sa najboljom drugaricom, a današnjom kumom, pronašala najlakši recept u nekom „Kuvaru“ , pod nazivom „Mačiji jezik“ (šta god to značilo), dok su mi roditelji bili odsutni. Nikada neću zaboraviti njihov šok kada sam ih zvala da pitam kako da upalim rernu… Tata mi je prvo izdiktirao broj vatrogasaca! :/ Ali uspele smo, kako god, pa se tako taj kolač, vukao danima od mog do Majinog stana u pokušaju da se pojede…
Kako su godine išle, kuhinja me je sve manje intresovala, a posebno u pubertetskim danima kada sam počela da se preispitujem i umišljam da sam debela… Pa sam tako počela sa raznim dijetama, gladovanjima i ostalim glupostima… Užas… Ali sam u kasnim dvadesetim pronašla lek… I sada bukvalno, živim na slatkišima i nikada nisam bila stabilnija sa kilažom… Jednostavno nemam više opterećenje bilo kakve vrste i radim samo ono što mi prija…
U tim godinama sam aktivno trenirala tenis, moju prvu ljubav… Pre kuvanja… Koji mi je i do skoro bio prioritet, jer sam se kao trener, vrlo uspešno bavila i bila posvećena najmlađima i radu sa njima…
Ali ja uvek idem za svojim snovima, nekada i glavom kroz zid. Pa sam tako odlučila na svoju inicijativu, tiho i lagano, iako se porodica baš i nije slagala u potpunosti sa mojim fiks idejama, da ostavim klub i posao koji sam uspešno sa suprugom vodila i potpuno se posvetim pravljenju slatkiša… U toj priči, potupno nova, u moru konkurencije, borim se da ispunim svoj san i uživam u njemu…
Pre nekih četiri godine počela je da me obuzima ta strast prema kuhinji i kuvanju, a prema slatkišima i to onim modernim, aktuelnim, šarenim i zanimljivim, a najvažnije ukusnim, ponajviše… A sve je povezano sa rođenjem mog prvog deteta Stefana, ali i rođnjem dece mojih najboljih drugarica. Tada sam malo po malo, stidljivo, odnosila na poklon ili pravila za rođendane razne slatkiše, koji su ukusom i izgledom odudarali od svega što je kod nas bilo standardno, mamili osmnehe, a među decom sam postala omiljeni lik… Malo po malo, moja stranica na facebook-u je postajala sve popularnija i počela sam da pravim i za druge… Kod kuće… A danas u svojoj radionici, napravljenoj za uživanje i rad, kao zvanična firma za proizvodnju slatkiša… U kojoj zadovoljstvo delim sa mojim saradnicama Saškom i Isidorom.
A ovo će od sada biti mesto sastajanja i druženja za sve vas koji volite da konzumirate i pravite slatkiše…